На питања да ли и колико је животна средина око наше школе угрожена, одговорили су нови чланови Еко-Мускетара.
Сви за Планету, Планета за све!
Сви за Планету, Планета за све!
|
О њима се већ доста тога зна, они су најразноврснија група организама, најбројнија, најраспрострањенија, једном речју НАЈ... ИНСЕКТИ!
Леонардо Фибоначи или Леонардо од Пизе био је италијански математичар који је у историји математике познат по низу бројева (тзв. Фибоначијев низ). Рођен у Пизи, у Италији. Леонардо Фибоначи се сматра за једног од најзначајнијих математичара средњег века. Одрастао је у северној Африци, где се сусрео са арапским бројевима, које је сматрао много лакшим за коришћење од римских. Његовом заслугом уводен је индо-арапски систем јединица.
Број латица већине цветова одговара Фибоначијевом низу. Управо то доказује зашто нам је цвеће тако лепо, јер у њему препознајемо и златни пресек!  Леонардо ди сер Пјеро да Винчи познат као Леонардо да Винчи (итал. Leonardo da Vinci -Leonardo di ser Piero da Vinci; Винчи, 15. април 1452 — Амброаз, 2. мај 1519) био је италијански ренесансни архитекта, проналазач, инжењер, вајар и сликар. У историји људске цивилизације описан је као идеал "ренесансног човека" и као универзални геније. Прича каже да је идеје за његове проналаске црпео посматрајући природу, нарочито биљни свет. Тако је у вези плод и семе маслачка са Леонардовим падобраном, а Леонардов катапулт са дивљим краставцем, чији плод пуца и под притиском избацује семе.
Да ли знате зашто је спанаћ зелен, шаргарепа наранџаста, лимун жут, а патлиџан, љубичасто-плаве боје? Ево и кратког одговора. У ћелијама биљака налазе се супстанце, носиоци боје, пигменти. Један од најзначајнијих пигмената је свакако зелени пигмент хлорофил (грчки chloros= зелен и phyllon = лист) који учествује у процесу фотосинтезе као "сакупљач светлости" (тзв. соларне антене) и фотоелектрични трансформатор. Приликом издвајања хлорофила из листа, на филтер папиру се, осим зеленог, хлорофила, појављује и жути, каротен.  Један од најважнијих и најкориснијих микроорганизама је и пекарски квасац Saccharomyces cerevisiae. Ова врста једноћелијских гљива широко је распрострањена. Име је потиче од грчких речи saccharo, што значи шећер, mycо, што значи гљива. Реч cerevisiae је латинског порекла и значи "из пива".
Сматра се да су људи посматрајући природу, случајно открили да кап воде на листу увећава његову површину. Копирајући природу, направили су стакло одређеног изгледа - сочиво, које увеличава предмете. Тако се дошло до проналаска лупе (једноставног микроскопа са једним сочивом). Ускоро је настала и лупа са системом сочива. Била је већег увећања и боље је исправљала грешке у слици предмета. Када је човек по оптичкој оси поставио два сочива настао је оптички, светлосни микроскоп у данашњем смислу те речи. Реч микроскоп потиче од грчких речи micron = мали и scopos = циљање. За крај, ево неколико објеката који ће вас шокирати када их посматрате под светлосним микроскопом.
|
|||||||||||||||||||||||
