Пошаљи:
Био Совина Научна Школа
  • Почетна
  • Наставни материјали
    • 5. разред 2018 >
      • Резултати 5 2018.
    • 5. разред >
      • Резултати 5.
    • 6. разред >
      • Резултати 6.
    • 7. разред >
      • Резултати 7.
      • Домаћинство
    • 8. разред >
      • Резултати 8.
    • Корисни додаци >
      • Подсетник за малу матуру
      • Школски блог
  • Обавести се
    • Од 7 до 107
    • Истражи више
    • Изнеси своје...
  • Укључи се
    • Тренуци у простору и времену
    • Биос репортери
    • Трагом нових научних открића
    • Летње теме и био занимације
  • Галерија
    • Еко-Мускетари
    • Одбаци eго, постани eко
    • Са свих меридијана
    • Вршњаци
  • Пројекти
  • Контактирај
    • Записи са научних путешествија

Нови чланови Еко-Мускетара

19/1/2015

0 Comments

 
На питања да ли и колико је животна средина око наше школе угрожена, одговорили су нови чланови Еко-Мускетара. 
Сви за Планету, Планета за све!
0 Comments

Шестоножни владари планете

19/1/2015

0 Comments

 
О њима се већ доста тога зна, они су најразноврснија група организама, најбројнија, најраспрострањенија, једном речју НАЈ... ИНСЕКТИ!
0 Comments

Фибоначијеви зечеви и златне спирале 

19/1/2015

0 Comments

 
Фибоначи је овај низ открио размишљајући о размножавању зечева. Зечеви су добро познати по томе што имају велики број младих (отуда је и потекла изрека „размножавају се као зечеви“). Фибоначи је желео да открије колико се зечева добије за годину дана. Своју претпоставку започео је у јануару, једним паром зечева. 
Picture
Леонардо Фибоначи или Леонардо од Пизе био је италијански математичар који је у историји математике познат по низу бројева (тзв. Фибоначијев низ). Рођен у Пизи, у Италији. Леонардо Фибоначи се сматра за једног од најзначајнијих математичара средњег века. Одрастао је у северној Африци, где се сусрео са арапским бројевима, које је сматрао много лакшим за коришћење од римских. Његовом заслугом уводен је индо-арапски систем јединица. 
Picture
Рачунајући број зечева,  месец за месецом, открио је правилан низ: 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89… Прва два члана Фибоначијевог низа су 0 и 1. Сваки следећи члан добије се тако што се саберу претходна два: 0+1=1; 1+1=2; 2+1=3; 2+3=5; 3+5=8; 5+8=13; 8+13=21; 34; 55; 89; 144...
Овај низ нема краја, може да се рачуна до бесконачности.
Број латица већине цветова одговара Фибоначијевом низу. Управо то доказује зашто нам је цвеће тако лепо, јер у њему препознајемо и златни пресек!
0 Comments

Леонардо да Винчи и биљни свет

9/1/2015

0 Comments

 
Picture
Леонардо ди сер Пјеро да Винчи познат као Леонардо да Винчи (итал. Leonardo da Vinci -Leonardo di ser Piero da Vinci; Винчи, 15. април 1452 — Амброаз, 2. мај 1519) био је италијански ренесансни архитекта, проналазач, инжењер, вајар и сликар. У историји људске цивилизације описан је као идеал "ренесансног човека" и као универзални геније.  
Прича каже да је идеје за његове проналаске црпео посматрајући природу, нарочито биљни свет. Тако је у вези плод и семе маслачка са Леонардовим падобраном, а Леонардов катапулт са дивљим краставцем, чији плод пуца и под притиском избацује семе.  

Picture
Picture
Picture
Picture
За више идеја које ће вас подстаћи да 
и сами креирате свој катапулт или 
падобран, отворите ове документе.
Не заборавите: "Ум је као падобран. 
Ради само када се отвори!" - Далај Лама  
katapult_ideje.docx
File Size: 686 kb
File Type: docx
Download File

padobran_ideje.docx
File Size: 351 kb
File Type: docx
Download File

0 Comments

Биљни пигменти

8/1/2015

3 Comments

 
Picture

Да ли знате зашто је спанаћ зелен, шаргарепа наранџаста, лимун жут, а патлиџан, љубичасто-плаве боје? Ево и кратког одговора. У ћелијама биљака налазе се супстанце, носиоци боје, пигменти. Један од најзначајнијих пигмената је свакако зелени пигмент хлорофил (грчки chloros= зелен и phyllon = лист) који учествује у процесу фотосинтезе као "сакупљач светлости" (тзв. соларне антене) и фотоелектрични трансформатор.
Приликом издвајања хлорофила из листа, на филтер папиру се, осим зеленог, хлорофила, појављује и жути, каротен. 
3 Comments

Зашто тесто расте?

6/1/2015

0 Comments

 
Picture
Један од најважнијих и најкориснијих микроорганизама је и пекарски квасац Saccharomyces cerevisiae. Ова врста једноћелијских гљива широко је распрострањена. Име је потиче од грчких речи saccharo, што значи шећер, mycо, што значи гљива. Реч cerevisiae је латинског порекла и значи "из пива". 

Ова врста гљива храни се шећером и у том процесу (алкохолно врење-ферментација) се ослобађа етил алкохол и угљен-диоксид. За ову особину квасца су знали и стари Египћани, па су га користили у производњи хлеба, пива и вина. 
Знајући ове податке, да ли можете да одговорите на питања:
  • Зашто тесто расте када се у њега дода квасац?
  • Зашто је хлеб шупљикав?
  • Шта се дешава са алкохолом при печењу хлеба?
0 Comments

Прозор у микросвет

5/1/2015

0 Comments

 
Сматра се да су људи посматрајући природу, случајно открили да кап воде на листу увећава његову површину. Копирајући природу, направили су стакло одређеног изгледа - сочиво, које увеличава предмете. Тако се дошло до проналаска лупе (једноставног микроскопа са једним сочивом). Ускоро је настала и лупа са системом сочива. Била је већег увећања и боље је исправљала грешке у слици предмета. Када је човек по оптичкој оси поставио два сочива настао је оптички, светлосни микроскоп у данашњем смислу те речи. Реч микроскоп потиче од грчких речи micron = мали и scopos = циљање.
За крај, ево неколико објеката који ће вас шокирати када их посматрате под светлосним микроскопом.
0 Comments

ОЛ фестивал у Топчидерском парку, 20. септембар

20/9/2014

0 Comments

 
0 Comments

    Аутор/и

    Архивa

    January 2015
    September 2014

    Категорије

    All

Powered by Create your own unique website with customizable templates.