Ево да започнемо и ову страницу, као место где ће се наћи различите занимљивости из целог света, али и одговори на нека ваша питања.
Ћелије за све
Учећи поново о ћелији, у седмом разреду, мало озбиљније и више, један ученик је поставио питање шта су матичне ћелије.
Као што само име каже, ове ћелије представљају "основу" изградње целокупног вишећелијског организма, у нашем случају, људског организма.
Од ових ћелија могу да настану сва ткива, сви органи. Ове ћелије имају способност да се живо деле и стварају нове типове ћелија у организму.
Осим што учествују у изградњи организма, ове ћелије служе током целог живота за замену оштећених и остарелих ћелија и ткива. Када се матична ћелија подели, она изнова ствара још нових матичних ћелија од којих могу настати остале ћелије као што су ћелије мозга, мишића, бубрега, крви...
Матичне ћелије се налазе у пупчаној врпци, коштаној сржи и периферној крви. Матичне ћелије које се налазе у крви и ткиву пупчане врпце су најмлађе, најквалитетније јер су старе само девет месеци и биле су заштићене током трудноће од разних обољења. Због тога је порођај јединствена и непоновљива прилика за прикупљање матичних ћелија и стварање "банке" матичних ћелија.
Коришћењем матичних ћелија из пупчане врпце могуће је лечити преко 75 различитих обољења.
Учећи поново о ћелији, у седмом разреду, мало озбиљније и више, један ученик је поставио питање шта су матичне ћелије.
Као што само име каже, ове ћелије представљају "основу" изградње целокупног вишећелијског организма, у нашем случају, људског организма.
Од ових ћелија могу да настану сва ткива, сви органи. Ове ћелије имају способност да се живо деле и стварају нове типове ћелија у организму.
Осим што учествују у изградњи организма, ове ћелије служе током целог живота за замену оштећених и остарелих ћелија и ткива. Када се матична ћелија подели, она изнова ствара још нових матичних ћелија од којих могу настати остале ћелије као што су ћелије мозга, мишића, бубрега, крви...
Матичне ћелије се налазе у пупчаној врпци, коштаној сржи и периферној крви. Матичне ћелије које се налазе у крви и ткиву пупчане врпце су најмлађе, најквалитетније јер су старе само девет месеци и биле су заштићене током трудноће од разних обољења. Због тога је порођај јединствена и непоновљива прилика за прикупљање матичних ћелија и стварање "банке" матичних ћелија.
Коришћењем матичних ћелија из пупчане врпце могуће је лечити преко 75 различитих обољења.
Разноврсност боја, облика, величина... живота
|
|
|
|
|
|
И још мало о малим зеленим...
Ових дана влада велико интересовање за водоземце, вероватно због наградног, загонетног задатка, који се налази на страници, наставни матерјали, 6. разред. Зато ево још неколико занимљивости о водоземцима.
Легенда о саламандеру - даждевњаку
Реч саламандер има грчко порекло и означава ватреног гуштера иако ова животиња припада водоземцима а не гмизавцима.
Некада давно... веровало се да даждевњаци могу да живе у срцу ватре, јер њихово хладно тело може да издржи топлоту пламена. Чувени римски историчар, Плиније, у свом делу Историја природе описује саламандера: Тело ове животиње је толико хладно да би тренутно угасила пламен ако би се бацила у ватру, подједнако добро као и коцке леда.
Позната је и прича да су први посетиоци древне Кине добијали на дар тканину од азбеста за коју су кинези тврдили да је направљена од саламандеровог руна.
Наравно да све ове приче немају никаквог основа. Ово и слична сујеверја су потекла од тога што су људи палећи ватру у шуми да се огреју приметили даждевњаке који су бежали из ватре јер су се налазили у опалом, мокром лишћу.
Зна се да даждевњаци падају у хибернацију – нешто слично зимском сну (обамрлост тела, са смањеним животним функцијама) испод шумске стеље!
Легенда о саламандеру - даждевњаку
Реч саламандер има грчко порекло и означава ватреног гуштера иако ова животиња припада водоземцима а не гмизавцима.
Некада давно... веровало се да даждевњаци могу да живе у срцу ватре, јер њихово хладно тело може да издржи топлоту пламена. Чувени римски историчар, Плиније, у свом делу Историја природе описује саламандера: Тело ове животиње је толико хладно да би тренутно угасила пламен ако би се бацила у ватру, подједнако добро као и коцке леда.
Позната је и прича да су први посетиоци древне Кине добијали на дар тканину од азбеста за коју су кинези тврдили да је направљена од саламандеровог руна.
Наравно да све ове приче немају никаквог основа. Ово и слична сујеверја су потекла од тога што су људи палећи ватру у шуми да се огреју приметили даждевњаке који су бежали из ватре јер су се налазили у опалом, мокром лишћу.
Зна се да даждевњаци падају у хибернацију – нешто слично зимском сну (обамрлост тела, са смањеним животним функцијама) испод шумске стеље!
Предрасуде су далеко иза нас
Многи писци и песници личили су вештицама мрачног средњег века када су у својим делима спомињали „гулаше од жабљих ножних прстију и очију даждевњака.“ Прошло је много времена пре него што је човек открио лековита својства водоземаца. Савремена медицина покушава користи се слузавим секретом коже жаба да би дошла до лекова за ретке болести.
Шта мислите, да ли у нашем народу још увек постоји предрасуда да човек који додирне жабу може добити брадавице на рукама?
Многи писци и песници личили су вештицама мрачног средњег века када су у својим делима спомињали „гулаше од жабљих ножних прстију и очију даждевњака.“ Прошло је много времена пре него што је човек открио лековита својства водоземаца. Савремена медицина покушава користи се слузавим секретом коже жаба да би дошла до лекова за ретке болести.
Шта мислите, да ли у нашем народу још увек постоји предрасуда да човек који додирне жабу може добити брадавице на рукама?
Жабља киша
Кроз историју је било неколико случајева да су из ведрог неба падале жабе. Од библиских прича о Египатским олујама са кишом жаба до савремених Енглеза који су се нашли у чуду када им се догодио овакав необичан потоп. (Потражи на web странама текст Press Democrat news services, June of 1997.) За овакве случајеве постоји и научно објашњење. Јаке ваздушне струје повлаче водене масе (бара, мањих језера) у вис и носе их далеко до изненађених мештана. Са жабама знају да падају и друге животиње. Код нас постоји књига која се бави необјашњеним појавама у природи где се помињу и кише жаба. Ако те интересује потражи у некој од градских библиотека: Чарлс Форт, „Књига проклетих“- књига збуњујућих догађаја пред којима је наука немоћна, у издању БИГЗ-а.
Кроз историју је било неколико случајева да су из ведрог неба падале жабе. Од библиских прича о Египатским олујама са кишом жаба до савремених Енглеза који су се нашли у чуду када им се догодио овакав необичан потоп. (Потражи на web странама текст Press Democrat news services, June of 1997.) За овакве случајеве постоји и научно објашњење. Јаке ваздушне струје повлаче водене масе (бара, мањих језера) у вис и носе их далеко до изненађених мештана. Са жабама знају да падају и друге животиње. Код нас постоји књига која се бави необјашњеним појавама у природи где се помињу и кише жаба. Ако те интересује потражи у некој од градских библиотека: Чарлс Форт, „Књига проклетих“- књига збуњујућих догађаја пред којима је наука немоћна, у издању БИГЗ-а.
Прва риба на четири ноге
Ichthyostega, је предак савремених жаба. Живео је пре 370 милиона година у Девонским мочварним шумама. Његови фосилни остаци пронађени су на источном Гренланду. Понекад га научници називају “првом рибом на четири ноге“ како би означили еволутивни прелаз између риба и водоземавца.
Ако се зна да је први риба-водоземац откривен на Гренланду, размисли и одговори каква је клима владала у Девонским мочварама тог времена а каква је сада на истом месту. (Послужи се географском картом).
Каква је клима на Гренланду данас?
Да ли су водеоземци могли да се развију у данашње жабе да је клима на Гренланду била као данашња? Објасни свој одговор.
Ichthyostega, је предак савремених жаба. Живео је пре 370 милиона година у Девонским мочварним шумама. Његови фосилни остаци пронађени су на источном Гренланду. Понекад га научници називају “првом рибом на четири ноге“ како би означили еволутивни прелаз између риба и водоземавца.
Ако се зна да је први риба-водоземац откривен на Гренланду, размисли и одговори каква је клима владала у Девонским мочварама тог времена а каква је сада на истом месту. (Послужи се географском картом).
Каква је клима на Гренланду данас?
Да ли су водеоземци могли да се развију у данашње жабе да је клима на Гренланду била као данашња? Објасни свој одговор.
Пингвин плива 8.000 километара да би видео спасиоца
Један пингвин сваке године преплива 8.000 километара да би посетио рибара који га је спасио.
|
|
Ову невероватну причу, у коју многи нису могли да поверују, овековечиле су недавно камере Би-Би-Сија. За само неколико дана видео-клип о својеврсном пријатељству између човека и пингвина забележио је више од 35 милиона прегледа само на „Фејсбуку”.
Како су се уверили новинари британског јавног сервиса, пингвин сваке године плива 5.000 миља (више од осам хиљада километара) само да би посетио рибара Жоаоа Переиру де Соузу у Рио де Жанеиру. Тај човек га је пре пет година нашао на стенама прекривеног уљем у критичном стању. Однео га је у свој скроман дом, очистио, окупао, а затим неговао и хранио неколико дана. Пошто је пингвину било боље, рибар је одлучио да је време да га врати у његово природно окружење, у близини воде. Очекивао је да ће пингвин отићи и придружити се својој колонији, али то се није догодило. Пингвин је остао са својим спасиоцем још осам месеци пре него што га је напустио.
Међутим, кроз неколико месеци пингвин се вратио да посети свог омиљеног пријатеља. То је наставио да чини сваке од пет протеклих година.
Аутор: Р. С.четвртак, Политика, 13.04.2017.
Како су се уверили новинари британског јавног сервиса, пингвин сваке године плива 5.000 миља (више од осам хиљада километара) само да би посетио рибара Жоаоа Переиру де Соузу у Рио де Жанеиру. Тај човек га је пре пет година нашао на стенама прекривеног уљем у критичном стању. Однео га је у свој скроман дом, очистио, окупао, а затим неговао и хранио неколико дана. Пошто је пингвину било боље, рибар је одлучио да је време да га врати у његово природно окружење, у близини воде. Очекивао је да ће пингвин отићи и придружити се својој колонији, али то се није догодило. Пингвин је остао са својим спасиоцем још осам месеци пре него што га је напустио.
Међутим, кроз неколико месеци пингвин се вратио да посети свог омиљеног пријатеља. То је наставио да чини сваке од пет протеклих година.
Аутор: Р. С.четвртак, Политика, 13.04.2017.
Живот без дрвећа
Ботаничари процењују да тренутно на планети живи око 3.04 трилиона стабала (Crowther et al, 2015), која покривају око 31% светске површине копна.
На жалост сваке године се шириом света посече око 15 милијарди стабала.
Хипотетички посматрано, потребно је нешто више од 200 година да нестану све шуме на нашој планети.
Иако је овај сценарио мало вероватан, размислите какве би последице настале ако би планета остала без дрвећа.
На жалост сваке године се шириом света посече око 15 милијарди стабала.
Хипотетички посматрано, потребно је нешто више од 200 година да нестану све шуме на нашој планети.
Иако је овај сценарио мало вероватан, размислите какве би последице настале ако би планета остала без дрвећа.
