Добродошли драги осмаци!
Ево нас скоро на самом крају обавезног, основног образовања. Ове године вас чекају, вама већ добро познати садржаји из Биологије (бар оним ученицима који носе с правом назив Еко-Мускетари), екологија и животна средина. Због тога се надам да ће доћи до изражаја сва ваша досадашња знања из Биологије, али и из осталих научних дисциплина. Вама као опробаним природњацима предстоји задовољство да уживате делећи своја знања с другима и да се трудите да сачувате нашу планету онаквом каквом сте је наследили од нас.
Задатак 1.
Упознајте се са новим уџбеником из Биологије и открите:
Задатак 2.
а) Одговорите на питања:
в) Прочитајте кратак текст о домену Археа и новом налазу НАСА-е.
Ево нас скоро на самом крају обавезног, основног образовања. Ове године вас чекају, вама већ добро познати садржаји из Биологије (бар оним ученицима који носе с правом назив Еко-Мускетари), екологија и животна средина. Због тога се надам да ће доћи до изражаја сва ваша досадашња знања из Биологије, али и из осталих научних дисциплина. Вама као опробаним природњацима предстоји задовољство да уживате делећи своја знања с другима и да се трудите да сачувате нашу планету онаквом каквом сте је наследили од нас.
Задатак 1.
Упознајте се са новим уџбеником из Биологије и открите:
- колико поглавља садржи,
- шта вам поручује ауторка уџбеника,
- на којој страни у уџбенику се налази кратак текст о Еко-Мускетарима,
- размислите како можете да се активно укључите у заштиту животне средине.
Задатак 2.
а) Одговорите на питања:
- по чему се издваја наша планета од других планета Сунчевог система,
- и зашто су на нашој планети погодни услови за живот?
в) Прочитајте кратак текст о домену Археа и новом налазу НАСА-е.
г) Пошаљите ваш коментар о могућем постојању живота на осталим планетама Сунчевог система.
И за крај вас очекује мало путовање од атома до универзума, а за све оне који желе више, путовање кроз време, и историју наше планете. |
| ||
|
Задатак 3.
Један од начина одређивања приоритета за заштиту је концепт „врућих” тачака биодиверзитета (Biodiversity Hot spots). Овај концепт је 1988. године дефинисао британски еколог Норман Мајерс. Тим концептом је покушао да одговори на питање које мучи све оне који настоје да заштите природу - које су то области на Земљи којима је хитно потребна заштита биодиверзитета! На карти света, ове области су обележене црвеном бојом. |
До сада је у свету препознато 34 такве области, које покривају само 2,3% копна, и које имају 50,1% ендемичних врста биљака и око 41,9% ендемичних врста кичмењака (ендемичних врста (ендемична врста – врста која је у свом распрострањењу ограничена само на једну, често врло уску област).
Објасните због чега се највећи број „врућих” тачака биодиверзитета налазе у тропским областима, а посебно на острвима.
И на крају ево места и за едукативну игрицу. Открите колико знате о бројности појединих група организама.
Објасните због чега се највећи број „врућих” тачака биодиверзитета налазе у тропским областима, а посебно на острвима.
И на крају ево места и за едукативну игрицу. Открите колико знате о бројности појединих група организама.
|
Задатак 4.
Нико не може са сигурношћу да предвиди даљи раст људске популације. Проучите шему, табелу и графикон у следећем документу и одговорите на питања. | ||
Задатак 5.
Екологија је наука о односима живих бића и њихове околине. Ернст Хекел, немачки зоолог је први увео појам екологија у науку. Данас се префикс еко, често употребљава у свакодневном животу.
Одговорите на захтеве:
Екологија је наука о односима живих бића и њихове околине. Ернст Хекел, немачки зоолог је први увео појам екологија у науку. Данас се префикс еко, често употребљава у свакодневном животу.
Одговорите на захтеве:
- Пронађите и објасните три појма (сложеница) који садрже префикс еко.
- Због чега екологију од милоште зову "краљицом" међу биолошким дисциплинама?
- Илуструјте значај еколошких истраживања кроз један пример из свакодневног живота.
Акционо истраживање - Додатни задатак 1.
Акционо истраживање је врста експерименталног истраживања које се предузима ради усавршавања одређених облика конкретних акција у решавању практичних, животних проблема. Носилаци овог истраживања су ученици осмих разреда ОШ „Дринка Павловић“. Циљ овог истраживања је да се дође до корисних резултата (примена развојних мапа – мапа ума у настави као једна од метода која је другачија од традиционалних метода у којима наставник предаје, а ученици слушају и воде белешке).
За почетак, отворите документ у коме је у кратким цртама дато објашњење мапа ума.
Ако вам нешто није јасно, не двоумите се, стојим вам на располагању да вам појасним!
Акционо истраживање је врста експерименталног истраживања које се предузима ради усавршавања одређених облика конкретних акција у решавању практичних, животних проблема. Носилаци овог истраживања су ученици осмих разреда ОШ „Дринка Павловић“. Циљ овог истраживања је да се дође до корисних резултата (примена развојних мапа – мапа ума у настави као једна од метода која је другачија од традиционалних метода у којима наставник предаје, а ученици слушају и воде белешке).
За почетак, отворите документ у коме је у кратким цртама дато објашњење мапа ума.
Ако вам нешто није јасно, не двоумите се, стојим вам на располагању да вам појасним!
| mape_uma_za_ucenike.doc |
|
Акционо истраживање - Додатни задатак 2.
Прочитајте део текста из Националне географије, пре десет година, погледајте видео запис, а затим прочитајте текст у документу. На крају, одговорите на питање. Оно што се обично одвија у дугом, геолошком раздобљу, сада се догађа у трајању једног људског живота! Подиже се концентрација CO2 у атмосфери и хидросфери. Повећава се глобална температура. Повећава се глобална температура Светског океана. Вода Светског океана постаје кисела. Отапају се ледници. Подиже се ниво мора. Стањује се дебљина морског леда. Топи се пермафрост. Повећана је учесталост шумских пожара. Смањује се величина и количина воде у језерима. Касније се замрзавају језера. Урушавају се ледене плоче (санте). Дуже трају сушна раздобља. Повећава се количина падавина. Пресушују се планински брзаци. Зиме постају блаже. Раније стиже пролеће. Каснији долази јесени. Раније цветају биљке. Мења се време миграција животиња. Многе врсте мењају станишта. Птице се раније гнезде. Шире се болести које су раније биле ограничене на тропске области. Долази до избељивања коралних гребена. Смањује се количина снега на половима и високим планинама. Шире се егзотичне, инвазивне врсте. Нестају водоземаци. Обале еродирају. Суше се тропске кишне шуме. Нагло расте температура на висинама. Шта се то забога дешава? Какви су ово знаци које нам шаље планета? |
"Нема више оправдања. Климатске промене се управо дешавају" - Леонардо Ди Каприо
Видео запис "Последњи сати", описује научно заснован климатски сценарио где су само додирнуте могуће последице климатских климатских промена, као што је масовно отпуштање замрзнутог метана, топљењењем арктичког леда.
| ||
|
Задатак 6.
Прочитајте пажњиво текст о одликама популације који се налази у документу VIII 6, а затим одговорите на питања:
|
И на крају ево места за едукативну игрицу која симулира односе међу појединим популацијама.
| ||||
|
Задатак 7.
Прочитајте кратак текст о биоценози и еколошкој ниши који се налази у документу VIII7, погледајте видео записе о еколошкој ниши, а затим урадите ниша интервју са једном од врста према вашем избору. Концепт еколошке нише је веома важан; помаже нам да разумемо како организми ступају у различите одосе у биоценози/екосистему. Концепт еколошке нише први пут је описао чувени амерички еколог, Еуген Одум: Еколошка ниша зависи не само где дати организам живи већ и шта ради. По аналогији, може се рећи да је станиште (хабитус) ''адреса'' организма, а ниша је његово „занимање”. Основи екологије – Одум, 1959. Ево два примера који ће вам помоћи да боље схватите појам „еколошка ниша”. 1. пример – Храст лужњак Станиште (биотоп) храстова лужњака су поплавне низије. Ако би господин Одум желео да напише писмо храсту лужњаку, на коверти би се могла наћи следећа адреса: Господин Листопадни храст, лужњак (Quercus robur L.), Храстова шума, Јужно поморавље, Србија |
| ||
Али шта тај храст лужњак ту ради?
Ако ви одговорите на то питање, сазнаћете храстово „занимање” или његову еколошку нишу.
Храстови лужњаци упијају сунчеву светлост у процесу фотосинтезе; ослобађају кисеоник кога сва жива бића користе у процесу дисања; упијају воду и минералне соли из земљишта; пружају заклон многим животињама, гљивама, биљкама, микроорганизмима; пружају ослонац биљкама пузавицама; служе као извор хране за животиње; у јесен прекривају тле опалим листовима који подлежу процесу разградње; такмиче се са осталим врстама дрвећа за простор у шуми и сл.
2. пример – Шумски јеж
Јежеви који живе у шуми такође имају еколошку нишу. Они претражују тле, испод опалог лишћа и гранчица, у потрази за инсектима или другим врстама бескичмењака. То је њихова „професија”. Тело шумског јежа прекривено је оштрим иглицама, које га штите од предатора, нпр. лисица.
Ове бодље представљају сјајно микро станиште за буве и крпеље. Обављајући физиолошке потребе, ове животиње враћају земљишту азотне соли, које ће касније искористити биљке за свој раст.
И на крају, ево и задатка за вас:
Замислите да сте еко-новинар. Од уредника добијате задатак да интервјуишете једну врсту организма (биљка, гљива, животиња, микроорганизам). За пар дана овај текст треба да се појави у јавности (тј. на часу биологије). Питања која ћете постављати вашем организму, помоћи ће вам да боље схватите појам еколошке нише, а и да добијете још један плус на домаћем (пет плусева = пет у дневнику, а најкреативнији интервју ће бити објављен на овом сајту).
Ево питања која вам могу помоћи у интервју-у:
· Где живите?
· Шта радите за биоценозу/екосистем (тј. какав је ваш допринос тој биоценози/екосистему)?
· Које изворе (природне ресурсе – сунцчеву енергију, воду, минерале, друге врсте којима се храните...) користите како би допринели вашој биоценози/екосистему?
· Које је ваше радно време (тј. када сте највише активни у току дана или ноћи, у ком годишњем добу)?
· На које друге врсте (чланове биоценозе/екосистема) се ослањате да би обавили свој посао (сарадња у лову, ослонац стабла за биљке пузавице...)?
· Које прилагођености (адаптације) користите како обавили свој посао (мимикрија, камуфлажа, заштитна обојеност, упозоравајућа обојеност и сл.)?
· Са којим осталим врстама се такмичите прилико обављања свог посла (тј. ко су ваши конкуренти за исту еколошку нишу)?
Ако ви одговорите на то питање, сазнаћете храстово „занимање” или његову еколошку нишу.
Храстови лужњаци упијају сунчеву светлост у процесу фотосинтезе; ослобађају кисеоник кога сва жива бића користе у процесу дисања; упијају воду и минералне соли из земљишта; пружају заклон многим животињама, гљивама, биљкама, микроорганизмима; пружају ослонац биљкама пузавицама; служе као извор хране за животиње; у јесен прекривају тле опалим листовима који подлежу процесу разградње; такмиче се са осталим врстама дрвећа за простор у шуми и сл.
2. пример – Шумски јеж
Јежеви који живе у шуми такође имају еколошку нишу. Они претражују тле, испод опалог лишћа и гранчица, у потрази за инсектима или другим врстама бескичмењака. То је њихова „професија”. Тело шумског јежа прекривено је оштрим иглицама, које га штите од предатора, нпр. лисица.
Ове бодље представљају сјајно микро станиште за буве и крпеље. Обављајући физиолошке потребе, ове животиње враћају земљишту азотне соли, које ће касније искористити биљке за свој раст.
И на крају, ево и задатка за вас:
Замислите да сте еко-новинар. Од уредника добијате задатак да интервјуишете једну врсту организма (биљка, гљива, животиња, микроорганизам). За пар дана овај текст треба да се појави у јавности (тј. на часу биологије). Питања која ћете постављати вашем организму, помоћи ће вам да боље схватите појам еколошке нише, а и да добијете још један плус на домаћем (пет плусева = пет у дневнику, а најкреативнији интервју ће бити објављен на овом сајту).
Ево питања која вам могу помоћи у интервју-у:
· Где живите?
· Шта радите за биоценозу/екосистем (тј. какав је ваш допринос тој биоценози/екосистему)?
· Које изворе (природне ресурсе – сунцчеву енергију, воду, минерале, друге врсте којима се храните...) користите како би допринели вашој биоценози/екосистему?
· Које је ваше радно време (тј. када сте највише активни у току дана или ноћи, у ком годишњем добу)?
· На које друге врсте (чланове биоценозе/екосистема) се ослањате да би обавили свој посао (сарадња у лову, ослонац стабла за биљке пузавице...)?
· Које прилагођености (адаптације) користите како обавили свој посао (мимикрија, камуфлажа, заштитна обојеност, упозоравајућа обојеност и сл.)?
· Са којим осталим врстама се такмичите прилико обављања свог посла (тј. ко су ваши конкуренти за исту еколошку нишу)?
|
| ||||
|
Задатак 8.
Екосистем је интегрална целина животне заједнице (биоценозе) и простора који она насељава (биотопа). Ове две компоненте су међусобно повезане у динамичан систем у којем делује комплекс абиотичких и биотичких фактора са узајамним дејствима (интеракцијама). У оквиру екосистема између организама и средине се одвијају стална размена материје (супстанце) и проток енергије. Простудирајте слику мреже исхране, а затим одговорите на питања.
|
| ||||
Биоми и биосфера
|
| |||||
Е К О С И С Т Е М И
|
|
|
| ||||||||||||
На немој карти Србије покушај да различитим бојама обележиш екосистеме: листопадне шуме (светло зелена), четинарске шуме (тамно зелена), степе (жута), агроекосистеме (браон).
Задатак 9. - "Вруће" тачке биодиверзитета
"Потреба за картирањем и очувањем преосталог светског биодиверзитета један је од најбитнијих задатака у овом веку." Е. О. Вилсон, Универзитет Харвард
Један од начина одређивања приоритета за заштиту је концепт ,,врућих“ тачака биодиверзитета (Biodiversity Hot-spots). Овај концепт је 1988. године дефинисао британски еколог Норман Мајерс. Тим концептом је покушао да одговори на питање које мучи све оне који настоје да заштите природу - које су то области на Земљи којима је хитно потребна заштита биодиверзитета?
Ако проучите карту света, одмах ће вам упасти у очи да су "вруће" тачке управо она места на којима је највећа разноврсност живог света.
"Потреба за картирањем и очувањем преосталог светског биодиверзитета један је од најбитнијих задатака у овом веку." Е. О. Вилсон, Универзитет Харвард
Један од начина одређивања приоритета за заштиту је концепт ,,врућих“ тачака биодиверзитета (Biodiversity Hot-spots). Овај концепт је 1988. године дефинисао британски еколог Норман Мајерс. Тим концептом је покушао да одговори на питање које мучи све оне који настоје да заштите природу - које су то области на Земљи којима је хитно потребна заштита биодиверзитета?
Ако проучите карту света, одмах ће вам упасти у очи да су "вруће" тачке управо она места на којима је највећа разноврсност живог света.
Након проучавања ове карте света покушајте да у пар реченица одговорите на питања:
Сви за Планету, Планета за све!
- због чега је и наша земља увршћена у "вруће" тачке биодиверзитета,
- и како би ВИ, као појединци, могли да допринесете заштити и унапређењу биодиверзитета Србије (наведите само реалне активности).
Сви за Планету, Планета за све!
Шта је одрживост
Проблеми данашњице: угрожавање животне средине, пренасељеност, климатске промене...
|
|
|
|
|
|
Задатак 10.
Приказана су четири кратка филма. Ваш задатак је да у пар реченица напишете коментар на један од филмова (може и на сва четири). Како?
Упутство за писање коментара на прочитани текст/одгледан филм...
Коментар је краће излагање у коме се изражава ваш лични став о неком тексту, филму, проблему/ решењу. Коментаром се показује ваша моћ критичког или аналитичког размишљања. Реченице у тексту треба да буду кратке и јасне. Текст се пише у првом лицу једнине (ја сматрам да...) или неутрално (сматра се да овај проблем...), да би било јасно чији се ставови, тврдње и мишљења износе.
Коментар мора да садржи:
Као додатак, који вас може подстаћи на дубља размишљања о нашој планети, предлажем вам пар документарних филмова:
Приказана су четири кратка филма. Ваш задатак је да у пар реченица напишете коментар на један од филмова (може и на сва четири). Како?
Упутство за писање коментара на прочитани текст/одгледан филм...
Коментар је краће излагање у коме се изражава ваш лични став о неком тексту, филму, проблему/ решењу. Коментаром се показује ваша моћ критичког или аналитичког размишљања. Реченице у тексту треба да буду кратке и јасне. Текст се пише у првом лицу једнине (ја сматрам да...) или неутрално (сматра се да овај проблем...), да би било јасно чији се ставови, тврдње и мишљења износе.
Коментар мора да садржи:
- кратак увод који најављује проблем/решење о коме пишете и ваш став који заступате,
- разраду у којој описујете и наводите тврдње, тако да закључак произилази из тога. Обично се излажу чињенице за и против. Затим се наводи поента текста, тј. сопствени став (шта ви мислите о томе) уз одговарајуће образложење и аргументе које учвршћују став који заступате.
- закључак у коме би требали да будете јасни и одлучни, тј. да представите свој одговор на најубедљивији начин.
Као додатак, који вас може подстаћи на дубља размишљања о нашој планети, предлажем вам пар документарних филмова:
А за све оне који воле да читају, ево неколико еко наслова које можете потражити у Градској библиотеци:
- Света равнотежа, Дејвид Сузуки
- Еколошка интелигенција, Данијел Големан
- Шест степени више, Марк Лајнас
- Климатске промене - одговор природе, Бил Макибен
- Лет колибрија, Мајкл Никол Јагуланс
- Још мало па нестало - аутостоперски водич кроз свет који ишчезава, Даглас Адамс, Марк Карвардин
- Еколошка историја света, Клајв Понтинг
Задатак 11.
Овај задатак се налази на Обавести се, Изнеси своје мишљење, ставове, запажања...
Овај задатак се налази на Обавести се, Изнеси своје мишљење, ставове, запажања...
Задатак 12. - Зашто је Балканско полуострво једна од "врућих" тачака биодиверзитета?
|
Задатак 13. - Климатске промене
Глобално загревање или глобално хлађења - питање је сад! Шта ви мислите, шта нас очекује у будућности, овде у Србији? Размислите, па образложите свој став на следећем часу биологије или напишите кратак есеј. |
| ||||
Пети извештај IPCC-а: Свет који се отапа
|
Клима: Канон осунчавања
|
Анимације са поруком
|
|
|
| ||||||||
Енергетска ефикасност
Енергија је неопходна свим организмима. Жива бића до енергије долазе преко хране. Савремено друштво које се економски развија, има потребу за енергијом коју добија из обновљивих извора енергије (дрво, сунчева енергија, геотермални извори, снага ветра, плима и осека, вода и биомаса) и необновљивих извора енергије (угаљ, нафта и земни гас). |
У складу с концептом одрживог развоја, сваки савестан грађанин би требало да максимално смањи губитак енергије и тако побољша енергетску ефикасност заједнице. Не само што се на тај начин штеди енергија већ се штеди и новац.
На крају ево малог теста да проверите колико сте енергетски ефикасни. | ||
|
Отпад
Отпад чине различити одбачени предмети и материјали који се одлажу на одређена места на одговарајући начин. |
| ||
|
|
|
Задатак 14. - Рециклажа
Пред вама су два текста о отпаду и необичној рециклажи. Ваш задатак је да напишете или спремите усмени приказ прочитаних текстова. Да би вам било лакше, погледајте и како се пише приказ на прочитани текст. |
| ||||
У ТРЦИ ЗА ИЗУМИРАЊЕМ
У трци за изумирањем је фантастичан пројекат Discovery канала који комбинује чувене програме о природи. Овога пута је то револуционарни документарни еко-трилер У трци за изумирањем режисера Луја Психојоса и екипе која је радила на Оскаром награђеном филму Залив. Филм је посвећен организованом криминалу трговине угроженим врстама организама. Поред осталог у филму се документује веза између емисије угљеника и изумирање врста, и обелодањују запањујуће и никада виђене призоре који заиста мењају начин на који посматрамо свет.
