Добро дошли драги седмаци!
Ове године вас чекају, за вас, можда најинтересантнији садржаји из наставе Биологије у основној школи, који ће вам дати основна знања из антропологије, цитологије, генетике, анатомије, физиологије и ембриологије.
Дакле, храбро се упустите у ово необично путовање.
Задатак 1.
Упознајте се са новим уџбеником Биологије за седми разред:
Ове године вас чекају, за вас, можда најинтересантнији садржаји из наставе Биологије у основној школи, који ће вам дати основна знања из антропологије, цитологије, генетике, анатомије, физиологије и ембриологије.
Дакле, храбро се упустите у ово необично путовање.
Задатак 1.
Упознајте се са новим уџбеником Биологије за седми разред:
- открите колико поглавља садржи,
- на шта усмерава текст у квадратићу обележен карикама,
- да ли препознајете већину кључних речи које се налазе у наранџастим квадратићима,
- шта ће од прибора и материјала бити потребно за већину часова вежби.
На крају ево мало и забаве кроз интертактивно истраживање о пореклу и развоју људске врсте.
Задатак 2.
Занимљив поглед на лов на најстаријег претка
Даглас Род и његови сарадници са Масачусетског института за технологију (МИТ) одлучили су да сазнају када је живео је најстарији предак свих данас живих седам милијарди људи. Због тога су развили сложени рачунарски модел који је симулирао раст и миграције светског становништва у периоду од више хиљада година.
Након обимних израчунавања, усложњавајући модел са све више информација, при чему је током једног циклуса симулације рачунар генерисао чак 60 гигабајта података, Род и колеге су дошли до запањујућег податка да је особа која је последњи заједнички предак свих људи на Земљи живела пре само 2000 до 6000 година!
Оригинални рад Дагласа Рода може се наћи и на интернету: Douglas L.T. Rhode "On the Common Ancestors of all Living Humans", MIT, 2003.
Из недељника Време, бр.1099., 26. јануар 2012. Више о овоме погледај у тексту пронађи у приложеном документу.
Занимљив поглед на лов на најстаријег претка
Даглас Род и његови сарадници са Масачусетског института за технологију (МИТ) одлучили су да сазнају када је живео је најстарији предак свих данас живих седам милијарди људи. Због тога су развили сложени рачунарски модел који је симулирао раст и миграције светског становништва у периоду од више хиљада година.
Након обимних израчунавања, усложњавајући модел са све више информација, при чему је током једног циклуса симулације рачунар генерисао чак 60 гигабајта података, Род и колеге су дошли до запањујућег податка да је особа која је последњи заједнички предак свих људи на Земљи живела пре само 2000 до 6000 година!
Оригинални рад Дагласа Рода може се наћи и на интернету: Douglas L.T. Rhode "On the Common Ancestors of all Living Humans", MIT, 2003.
Из недељника Време, бр.1099., 26. јануар 2012. Више о овоме погледај у тексту пронађи у приложеном документу.
Размислите и напишите кратак есеј: "Човек 22. века" – Како ће изгледати даља еволуција Homo
sapiens-а?
Ево још једног интересантног сајта о биолошкој еволуцији човека. 
|
| ||||||||
Задатак 3.
Покушајте да замислите да сте добили задатак да од најпростијих елемената саставите људско тело.
Збиља би то могли да урадите уз помоћ 13 хемијских елемената који граде 99% нашег тела.
У томе се ни мало не разликујемо од других живих бића, нпр. од једне буве или плавог кита.
Дакле, за тако нешто ће вам бити потребно: 33 kg кисеоника + 9 kg угљеника + 5 kg водоника + 1,5 kg азота + 800 g калцијума + 500 g фосфора + 180 g калијума + 130 g сумпора + 80 g натријума + 80 g хлора + 25 g магнезијума + 4 g гвожђа + 0,02 g јода = Људско тело
А да ли је то све? Наравно да није; у нашем телу има и бакра, цинка, мангана, кобалта, литијума, стронцијума, алуминијума, силицијума, олова, молибдена, флуора, ванадијума, брома, селена и арсеника. У одраслом човеку присутно је чак и 90 mg уранијума! Према томе, наше тело је прави мали периодни систем елемената кога чине укупно 60 различитих хемијских елемената.
Још од времена Египћана и Римљана, преко великих уметника и лекара ренесансе, па све до данашњих дана, свака ера је тежила да што боље упозна људско тело. Ово непрестано проучавање довело је до великих открића науци и уметности. Само ако познајемо људско тело, односно како оно правилно функционише, његове слабости и јаче стране, можемо побољшати наша знања из медицине, хигијене или здравља. Ова и слична истраживања довела су до открића бољих и нових начина у борби против смртоносних болести, а квалитет живота је побољшан. Међутим чак и у XXI веку, постоји много митова и табуа везаних за људско тело, или начине лечења појединих болести. Наведи бар један.
На крају ево мало и забаве кроз интертактивно упознавање положаја појединих органа.
Покушајте да замислите да сте добили задатак да од најпростијих елемената саставите људско тело.
Збиља би то могли да урадите уз помоћ 13 хемијских елемената који граде 99% нашег тела.
У томе се ни мало не разликујемо од других живих бића, нпр. од једне буве или плавог кита.
Дакле, за тако нешто ће вам бити потребно: 33 kg кисеоника + 9 kg угљеника + 5 kg водоника + 1,5 kg азота + 800 g калцијума + 500 g фосфора + 180 g калијума + 130 g сумпора + 80 g натријума + 80 g хлора + 25 g магнезијума + 4 g гвожђа + 0,02 g јода = Људско тело
А да ли је то све? Наравно да није; у нашем телу има и бакра, цинка, мангана, кобалта, литијума, стронцијума, алуминијума, силицијума, олова, молибдена, флуора, ванадијума, брома, селена и арсеника. У одраслом човеку присутно је чак и 90 mg уранијума! Према томе, наше тело је прави мали периодни систем елемената кога чине укупно 60 различитих хемијских елемената.
Још од времена Египћана и Римљана, преко великих уметника и лекара ренесансе, па све до данашњих дана, свака ера је тежила да што боље упозна људско тело. Ово непрестано проучавање довело је до великих открића науци и уметности. Само ако познајемо људско тело, односно како оно правилно функционише, његове слабости и јаче стране, можемо побољшати наша знања из медицине, хигијене или здравља. Ова и слична истраживања довела су до открића бољих и нових начина у борби против смртоносних болести, а квалитет живота је побољшан. Међутим чак и у XXI веку, постоји много митова и табуа везаних за људско тело, или начине лечења појединих болести. Наведи бар један.
На крају ево мало и забаве кроз интертактивно упознавање положаја појединих органа.
Задатак 4.
Данас на Земљи живи више од 7. милијарди људи. Развој медицине у XX веку довео је до наглог повећања броја људи (нпр. 1800. године на свету је живело 1 милијарда становника, 1930., 2 милијарде, 1960., 3 милијарде, 1974., 4 милијарде, 1987., 5 милијарди, 1999. 6 милијарди, 2011., 7 милијарди).
Користећи ове податке нацртајте графикон и одговорите на питања.
Данас на Земљи живи више од 7. милијарди људи. Развој медицине у XX веку довео је до наглог повећања броја људи (нпр. 1800. године на свету је живело 1 милијарда становника, 1930., 2 милијарде, 1960., 3 милијарде, 1974., 4 милијарде, 1987., 5 милијарди, 1999. 6 милијарди, 2011., 7 милијарди).
Користећи ове податке нацртајте графикон и одговорите на питања.
- Шта мислите, колико је људи (од настанка наше врсте) живело на планети, до данас?
- Које области света су најгушће насељене? Објасните зашто.
- Које су негативне последице развоја цивилизације за природу и живи свет наше планете?
- Шта мислите, којом брзином ће се и даље повећавати број људи?
- Које одговорности носи даљи скок броја људи на планети?
|
Да би одговорили на треће питање, користиће вам информације са "светског мерача".
Погледајте овај кратак видео, размислите и одговорите које још прилагођености ће човек развити у будућности? |
|
Задатак 5.
Замислите да се у једној огромној врећи нашло пуно појмова: Угљеник, Митохондрија, ДНК, Коренова длака, Лист, Бубрег, Нерв, Орао.
1. Одредите припадност ових појмова различитим нивоима организације живог света.
2. Који ниво организације недостаје код биљака?
Замислите да се у једној огромној врећи нашло пуно појмова: Угљеник, Митохондрија, ДНК, Коренова длака, Лист, Бубрег, Нерв, Орао.
1. Одредите припадност ових појмова различитим нивоима организације живог света.
2. Који ниво организације недостаје код биљака?
|
Задатак 6.
Прочитајте кратак текст који се налази у приложеном документу, и одговорите на питања. Овај видео запис вам може помоћи да лакше дођете до одговора. 
|
|
| ||||
Живот ћелије
|
|
|
|
Ћелијска мембрана - експеримент
Истражите како функционише полупропустљивост (селективност) ћелијске мембране.
Направите симулацију, користећи се упутством:
1. Већу теглу (1 кг) напуните водом до половине.
2. Додајте неколико капи (10-20) раствора Повидон-јода (дезинфекционо средство за ране).
3. Узмите пластичну кесу за замрзивач (запремине 1 литар).
4. У кесу сипајте 5 кашика кукурузног гриза (може и кукурузно брашно). Завежите јак чвор на средини кесе.
5. Кроз слободан део кесе провуците дрвену кашику или оловку, тако да кеса може да виси.
6. Полако спустите кесу у раствор воде и Повидон-јода.
7. Оставите на сигурно место (да нико не помера!) следећих 48 сати.
8. Извадите кесу и посматрајте боју гриза (брашна), а нарочито место где је кеса била у додиру са течношћу.
9. Резултате истраживање фотографишите и објасните.
10. Покушај да провериш своје знање.
За крај и мало едукативне забаве. За све оне који су и даље радознали ево и једне слагалице. Када је сложите, пукашајте да препознате ћелијске органеле.
Направите симулацију, користећи се упутством:
1. Већу теглу (1 кг) напуните водом до половине.
2. Додајте неколико капи (10-20) раствора Повидон-јода (дезинфекционо средство за ране).
3. Узмите пластичну кесу за замрзивач (запремине 1 литар).
4. У кесу сипајте 5 кашика кукурузног гриза (може и кукурузно брашно). Завежите јак чвор на средини кесе.
5. Кроз слободан део кесе провуците дрвену кашику или оловку, тако да кеса може да виси.
6. Полако спустите кесу у раствор воде и Повидон-јода.
7. Оставите на сигурно место (да нико не помера!) следећих 48 сати.
8. Извадите кесу и посматрајте боју гриза (брашна), а нарочито место где је кеса била у додиру са течношћу.
9. Резултате истраживање фотографишите и објасните.
10. Покушај да провериш своје знање.
За крај и мало едукативне забаве. За све оне који су и даље радознали ево и једне слагалице. Када је сложите, пукашајте да препознате ћелијске органеле.
Задатак 7.
Ћелије садрже наследни материјал (ДНК) и могу да направе сопствене копије процесом који се назива ћелијска деоба. Ћелијска деоба може бити: амитоза - проста или директна деоба, митоза - сложена деоба, и мејоза - редукциона деоба. 1. Али због чега се ћелије деле? Да би одговорили на ово питање, погледајте видео запис. 2. Каква је разлика између митозе и мејозе у односу на број хромозома код човека? 3. Зашто је у одраслом животном добу човека број ћелија скоро сталан? 4. Које фазе ћелијске деобе митозе препознајете на фотографијама? |
|
а) |
б) |
в) |
д) |
Надам се да сте лако одговорили на ова питања, и да ће те имати довољно времена да се забавите у лабораторији за контролу ћелијског циклуса, али и да још једном проверите колико сте научили о фазама митотичке деобе.
Задатак 8.
1. Дуго година кожа је сматрана органом, али не и органским системом. Објасните зашто? Да би вам било лакше, прочитајте занимљивости о нашој кожи.
1. Дуго година кожа је сматрана органом, али не и органским системом. Објасните зашто? Да би вам било лакше, прочитајте занимљивости о нашој кожи.
Занимљивости из света науке о кожи
Израчунато је да би кожа која покрива тело средње високог човека могла покрити површину од око 2m2. На cm2 коже у просеку, има око 3 милиона ћелија коже, 5000 додирних телашаца, око 5 длакиних коренова са 15 лојних и 100 знојних жлезда. Знојне жлезде током 24 часа, излуче око 1 литар зноја. Најмање их има на леђима, а највише на длановима, табанима и испод пазуха. На истом простору постоји око:
2. Телу одраслог човека је потребно око 3 месеца да замени све ћелије коже. Којом ћелијском деобом се ово дешава? 3. Проучи пресеке коже, а затим одговори на питања:
|
| ||
|
У документу VII 8 налазе се пар интересантних експеримената. Према својим могућностима, уради бар два. Резултате упиши у свеску.
Аристотелова илузија
Да нас чула могу збунити доказује једна од најстаријих тактилних илузија (стара скоро 2000 година). Открите шта се дешава када зажмурите и прекрстите кажипрст и средњи прст, а затим додирнете мали сферни објекат, нпр. већи кликер или перлицу. Слично ће се поновити ако додирнете свој нос. Резултат експеримента и објашњење потражите у документу VII 8. |
| ||
|
Задатак 9.
Ево стигли смо до скелетног система који нашем телу даје чврстину, пружа ослонац за причвршћивање мишића и штити унутрашње органе (нпр. мозак или плућа). Код свих кичмењака, скелет је сличан по грађи. Њега чини осовински скелет и скелет екстремитета. У документу Скелетни систем, налази се презентација о скелетном систему. Погледајте је још једном, пре него што започнете да одговарате на питања. |
|
|
Проверите да ли умете да на свом телу покажете где су: надлактица, подлактица, голењача, лисњача, препона, слабина, крста, теме, слепоочнице...
| ||
1. Објасните зашто сте јутром виши растом него пред спавање. Ако сумњате, проверите мерењем.
2. Како се на основу проучавања грађе предњих и задњих екстремитета појединих кичмењака може објаснити њихов начин кретања?
3. Наведите који су зглобови вашег тела најпокретљивији, па вам омогућавају најразличитије покрете.
4. Покушајте да повежете шеме одређених зглобова са местом на вашем телу.
2. Како се на основу проучавања грађе предњих и задњих екстремитета појединих кичмењака може објаснити њихов начин кретања?
3. Наведите који су зглобови вашег тела најпокретљивији, па вам омогућавају најразличитије покрете.
4. Покушајте да повежете шеме одређених зглобова са местом на вашем телу.
5. Како се може деловати на правилан развој костура и на ублажавање недостатака? Објасните.
На крају ево и забаве за још две провере знања о појединим деловима скелета.
За све оне којима креативност не недостаје, ево и две једноставне идеје да се забаве и примене знање о скелетно-мишићном систему.
На крају ево и забаве за још две провере знања о појединим деловима скелета.
За све оне којима креативност не недостаје, ево и две једноставне идеје да се забаве и примене знање о скелетно-мишићном систему.
|
|
|
Експеримент - Присуство калцијума у костима
Калцијум је најприсутнији минерал у људском телу. Осим добро познате улоге у формирању костију, калцијум је потребан бројним другим деловима тела како би оно добро функционисало. Иако се само 1% калцијума у телу налази изван скелета, мишићи без те мале количине не би могли да се правилно грче и опружају, а дошло би и до поремећаја згрушавања крви и нервног система.
Покушајте да кроз експеримент откријете шта ће се десити са кости, када се из ње извуче овај вредан минерал.
Калцијум је најприсутнији минерал у људском телу. Осим добро познате улоге у формирању костију, калцијум је потребан бројним другим деловима тела како би оно добро функционисало. Иако се само 1% калцијума у телу налази изван скелета, мишићи без те мале количине не би могли да се правилно грче и опружају, а дошло би и до поремећаја згрушавања крви и нервног система.
Покушајте да кроз експеримент откријете шта ће се десити са кости, када се из ње извуче овај вредан минерал.
Издвојите једну већу пилећу кост. Ставите је на 24 сата у теглу са сирћетом. Након тог времена, кост извадите и исперите. Покушајте да је савијете. Опишите до каквих резултата сте дошли.
6. Објасните у каквој су узајамној вези присуство овог минерала у костима и остеопороза (смањивање величине и густине костију).
6. Објасните у каквој су узајамној вези присуство овог минерала у костима и остеопороза (смањивање величине и густине костију).
|
Задатак 10.
Да ли сте се икада запитали: 1. Када једете бечку шницлу, хамбургер или месо са роштиља, од ког дела тела животиње се припрема укусан залога? 2. Зашто мишићне ћелије имају више митохондрија у односу на остале типове ћелија? 3. Која група мишића се налази у грађи срца, желудца, бутине, крвних судова или таког и дебелог црева? 4. Шта се дешава са мишићем, када је доток кисеоника мали? 5. Који мишићи раде и онда кад лежимо или стојимо мирно? 6. Зашто спортисти (нпр. бициклисти, рониоци, алпинисти, хокејаши) који се спремају за велике напоре, троше више шећера и заслађених воћних сокова? |
Ева како мозак и мишићи раде заједно.
|
7. Зашто долази до појаве замора у мишићима након напорног физичког рада, маратона или дугог пешачења?
8. Једна од првобитних особина животињских ћелија била је способност стезања. Како су животиње постајале све сложеније грађе, та способност се полако губила код већине ћелија, и ту функцију су преузимале специјализоване, мишићне ћелије. Објасните зашто.
9. Где се на телу налазе групе мишића: прегибача, опружача, подизача, увртача, извртача, стезача?
10. Која занимања захтевају велику покретљивост и снагу мишића?
11. Зашто космонати који проведу од 3-6 месеци у Свемиру, када се врате на Земљу, имају благу атрофију мишића иако су сваки дан у свемирском броду вежбали најмање један сат?
8. Једна од првобитних особина животињских ћелија била је способност стезања. Како су животиње постајале све сложеније грађе, та способност се полако губила код већине ћелија, и ту функцију су преузимале специјализоване, мишићне ћелије. Објасните зашто.
9. Где се на телу налазе групе мишића: прегибача, опружача, подизача, увртача, извртача, стезача?
10. Која занимања захтевају велику покретљивост и снагу мишића?
11. Зашто космонати који проведу од 3-6 месеци у Свемиру, када се врате на Земљу, имају благу атрофију мишића иако су сваки дан у свемирском броду вежбали најмање један сат?
|
Експеримент: ево и једног експеримента да се провери снага мишића, за све оне који се нису заморили одговарањем на питања.
Узмите једну јаку пластичну штипаљку. Почните да је брзо отварате и затварате током једног минута, у себи рачунајући свако отварање и затварање штипаљке као једно. Забележите резултат. Без одмора између покушаја, поновите овај тест још пет пута, бележећи резултате. На крају теста направите графикон, а онда одговорите на питања:
|
| ||||||
Задатак 11.
Наш мозак је контролни центар нашег тела. Све што радимо, мислим или осећамо укључује наш мозак. Наш мозак контролише наше тело, слањем електричних сигнала кроз наше нерве. Наши нерви се понашају као жице - могу носити поруке (за и из различитих делова нашег тела). За пренос ових порука користимо преко 100 милијарди нервних ћелија. Такође, ови сигнали могу да путују веома споро, нпр. један метар на час, али и веома брзо, 320-650 метара на час, обезбеђујући рад у милисекундама. |
| ||
|
|
Свака врста рецептора претвара специфичну врсту енергије у нервни сигнал. Овај сигнал представља код који мозак може обрађивати. Неурон разликује врсту осећајних информација према путевима којим те информације долазе и у које делове мозга одлазе. Мозак је тај који има "одељке" за различите врсте информација, само је потребно спојити "каблови" са одређеним "утичницама."
Мозак се састоји из неколико делова. Покушајте да кроз ову анимацију уочите све његове делове и повежете са њиховом улогом. |
За све оне који хоће још да истражују о нервном систему ево модела и табеле тежине појединих мозгова различитих врста животиња... Шта мислите, којој животињи одговара узречица "као да нема ни два грама мозга у глави".
И за сам крај неколико мозгалица и слагалица (точкић, слагалица) које можете сами направити од папира или картона како би стекли бољу представу о положају одређених делова мозга.
За остале, ево неколико ствари које могу значајно да побољшају памћење. |
1. Када би требали да упоредите нервни систем с неким појмом из свакодневног живота, шта би сте најпре изабрали: мапу, рачунар, стабло дрвета, вишежилни кабл, интернет мрежу или...
2. Како би објаснили реченицу: "Мозак се развија коришћењем." 3. Какве везе има нервни систем са народном пословицом: "Јутро је мудрије од вечери." 4. Због чега је обавезно стављање сигурносног појаса приликом вожње? 5. Због чега нас понекад прођу жмарци када дуго држимо прекрштене ноге, па нагло устанемо? 6. Како се народна пословица "Далеко од очију, далеко од срца" може повезати са нервним системом? 7. Шта мислите, зашто је наше памћење "спаковано у више фиока" по различитим деловима мозга. 8. Како би објаснили ефекат већ доживљеног (deja-vu), тј. уверење да сте већ прошли кроз исту ситуацију или доживљај? 9. Шта мислите, да ли постоји телепатија?
Да ли сте знали да...
| ||||||||
Ако вас је нерни систем заинтригирао да истражујете и увећавате своје знање о малим "сивим ћелијама" препоручујем вам две забавне, научно-популарне књиге:
- Мозак - Шта је тачно... (најважнији одговори), Норберт Хершковиц, Лагуна, 2011.
- Кад мозак прави глупости, Дин Барет, Лагуна 2016.
Љубав је биохемијска реакција
Давно је познато да је појава заљубљености повезана са различитим хемијским реакцијама које се дешавају у нашем мозгу. У овим биохемијским реакцијама учествују нервне ћелије али и одређена специфична једињења као што су фенилетиленамин (FEN) који је одговоран за већину физичких осећаја који наговештавају заљубљеност, адреналин који убрзава рад срца, изоштрава чула и изазива осећај еуфорије и полета и ендорфини, активирајући имуни систем.
Различити центри у мозгу Неколико начина да збуните мозак Укрстите руке испред себе, затим спојите дланове преплићући прсте. Сада повуците лактове нагоре, ка грудима. Померите кажипрст десне руке. Шта се десило? Објашњење: када добијете задатак да померите кажипрст десне руке која је на левој страни, око види тај прст с леве стране. Мозгу шаље поруку да помери леви кажипрст. Уколико вам неко други додирне прст који треба да покренете, мозак добија поруку (који је прст додирнут) и шаље поруку за померање оног прста од кога је стигла порука о додиру. Необичана таблета за ублажавање болова Научници са Оксфордског универзитета су открили да када испитаници посматрају повређени прст кроз "наопаку" страну двогледа (прст им тада изгледа удаљен), осећају знатно мању бол и смањено отицање болног места. Зато, следећи пут када се ударите, нпр. у мали прст или палац на нози, или се посечете, погледајте рањено место кроз "наопаку" страну двогледа. Јавите колико је ова таблета збиља ефикасна. |
Пинокио илузија
За још једно збуњивање мозга потребна вам је сарадња другара, две столице и повез преко очију. Столице поставите једну иза друге. Седите на другу столицу и ставите повез на очи. Нека ваш друг седне на столицу испред вас. Једном руком ухватите свој нос, а другом, нос вашег друга. Почните лагано да милујете ваш нос и нос вашег друга (око један минут). Убрзо ћете осетити да се ваш нос издужио као код Пинокија. Необичан текст 
Објашњење: када читате, ваш мозак се не фокусира на свако слово, већ на целе речи. Због тога можете да прочитате реч иако видите само њено прво и последње слово. Због тога читате много брже, али зато и словне грешке теже примећујете.
Ако сте овај текст успешно савладали, ево још једног, овог пута са бројевима и словима. 
Гумена рука
Уколико поседујете (реалну) гумену руку, нпр. руку од лутке из излога, онда је ово збуњивање мозга идеално за вас. Започните експеримент тако што ћете своју једну руку сакрити испод кутије на столу, а испред себе ставити лажну руку. Руку морате поставити тако да из вашег угла посматрања изгледа као ваша. Затим испружите и другу руку, тако да изгледа као да сте обе руке пружили испред себе на сто. Замолите друга да седне наспрам вас и да неколико минута трља вашу праву и лажну руку. Након неколико минута ћете осетити као да је лажна рука постала део вашег тела. Када стекнете осећај да је лажна рука ваша - нека је ваш друг снажно удари дрвеним чекићем. Осетићете снажан бол и непријатност, јер сте успешно збунили мозак, који мисли да лажна рука припада вашем телу. |
Конфликт леве и десне хемисфере мозга
Проучите пажљиво слику, а затим прочитајте боје, а не појмове.
Проучите пажљиво слику, а затим прочитајте боје, а не појмове.
Објашњење: ваша десна страна мозга покушава да каже одређену боју, али ваша лева страна инсистира да се прочита одређена реч.
|
Десна или лева, која је боља?
Око 10% људи на планети је леворуко. Научници покушавају да утврде шта осим гена доводи до тога да се неко од нас боље служи левом руком у односу на десну. Када се родимо, до друге године живота ни једна од руку није примарна, али после друге године, то се мења. Такође има доста људи који се подједнако добро служе и левом и десном руком, тј. оберуких. Преко овог малог теста ипак проверите која вам је рука доминантна, или да ли припадате појединцима који могу подједнако добро да се служе и левом и десном руком. Припремите штоперицу и копију ове шеме. |
Затим узмите оловку у десну руку и покушајте да у року од 15 секунди у сваки круг упишете тачку пратећи назначен правац. Поновите истраживање са левом руком. Која рука вам је доминантна?
|
Међу познатим особама које су биле леворуке наводе се Леонардо да Винчи, Микеланђело, Бетовен, Бах, Чарли Чаплин, Пол Макартни, Алберт Ајнштајн, али и славне војсковође као што су Јулије Цезар, Александар Македонски и Наполеон. Да ли зато што свака 13 особа на нашој планети не пише десном, већ левом руком, изабран је 13. август као међународни дан особа чија је лева рука доминантна. Осим тога, у свету постоје безбројни клубови чији су чланови углавном леворуке особе.
За све који ипак још једном желе да се увере у доминантност леве или десне стране тела, ево и малог теста.
За све који ипак још једном желе да се увере у доминантност леве или десне стране тела, ево и малог теста.
|
|
|
|
Задатак 12. - кратка прича о хормонима
Почиње час. Наставница прозива ученика да одговара: "Пантелија Пантелејмоновићу шта знаш о нервном систему". Ове речи могу изазвати непријатност у главама неких ученика. Срце почиње брже да ради, "лупа", Пантелија се осећа несигурно, образи му се црвене, зенице шире, усне суше, дланови влаже, и има утисак да је готово без даха. Зашто? Кривац ове сензације је адреналин или епинефрин, један је од стотине хемијских гласника, који се називају хормони, који циркулишу у нашем телу. Иако се ови гласници међусобно разликују по хемијској грађи, сви они имају улогу у преносу одређених сигнала до циљене ћелије или групе ћелија. Реч хормон потиче од грчке речи όρμή што значи покренути, пробудити. То су органска једињења различите хемијске природе, која делују у малим количинама.
|
| ||
Деловање хормона је специфично па недостатак или превелико лучење доводи до карактеристичних промена у организму. Сви вишећелијски организми производе хормоне, укључујући и биљке - фитохормони. Хормоне луче жлезде са унутрашњим лучењем или ендокрине жледе.
|
|
Главни контролор или "диригент" производње хормона је хипоталамус (део међумозга). Хипоталамус контролише лучење многих жлезда, нарочито својом контролом хипофизе, која сама контролише већину других жлезда. Хипоталамус "даје инструкције" хипофизи да производи хормоне слањем регулаторних фактора (одређених хемијских супстанци које контролишу производњу низа хормона) њеном предњем режњу и нервних импулса задњем режњу. Лучење хормона је витална за одржање хомеостазе организма.
|
1. По чему се разликују жлезде са спољашњим и унутрашњим лучењем?
2. Осим жлезда са унутрашњим лучењем који систем органа такође утиче на контролу рада читавог организма? 3. Шта мислите, да ли могу да се повежу поједини ликови из дечје литературе, Лилипутанац (Гуливерова путовања од Џонатана Свифта), Тома палчић (Браћа Грим), и џинови из бајки са неким од поремећаја у раду жлезда са унутрашњим лучењем? Објасните. 4. Да ли шећерна болест (дијабетес) има везе са претераним конзумирањем слаткиша? Објасните. На крају, ево и игрице, у којој можете да проверите да ли сте разумели начин функционисања ендокриних жлезда. |
Задатак 13.
Колико свако од нас има чула?
Да ли постоји 6. чуло?
Ово су само два питања на које свако може да одговори, али почнимо редом. Прво, набројимо чула која свакодневно користимо: чуло вида, чуло слуха, чуло за равнотежу, чуло укуса, чуло мириса, чуло за осећај хладног, чуло за осећај топлог, чуло за осећај бола, чуло за осећај притиска, чуло дубоке мишићне осетљивости...
Научници данас сматрају да човек има између 11 и 20 различитих чула. Према томе, свако од нас има и 6. чуло.
Ево и доказа за то. Ако ставите вашу руку неколико центиметара од врелог гвожђа, ниједно од ваших чула није у стању да вам каже да ћете се опећи. А ипак осећате да је гвожђе врело са дистанце и нећете га додирнути. То је захваљујући додатном чулу - топлотним сензорима у кожи. На сличан начин можемо да детектујемо бол или да приметимо да се налазимо наглавачке.
На крају, пробајте и ово. Затворите очи и додирните нос. Приликом овог не користите велику петорку чула како би га пронашли већ проприоцепцију. Ово је чуло које детектује где се налазе делови тела у односу једно на друго. У питању је мета-чуло које комбинује знање вашег мозга о томе шта раде ваши мишићи са осећајем за величину и облик вашег тела.
Колико свако од нас има чула?
Да ли постоји 6. чуло?
Ово су само два питања на које свако може да одговори, али почнимо редом. Прво, набројимо чула која свакодневно користимо: чуло вида, чуло слуха, чуло за равнотежу, чуло укуса, чуло мириса, чуло за осећај хладног, чуло за осећај топлог, чуло за осећај бола, чуло за осећај притиска, чуло дубоке мишићне осетљивости...
Научници данас сматрају да човек има између 11 и 20 различитих чула. Према томе, свако од нас има и 6. чуло.
Ево и доказа за то. Ако ставите вашу руку неколико центиметара од врелог гвожђа, ниједно од ваших чула није у стању да вам каже да ћете се опећи. А ипак осећате да је гвожђе врело са дистанце и нећете га додирнути. То је захваљујући додатном чулу - топлотним сензорима у кожи. На сличан начин можемо да детектујемо бол или да приметимо да се налазимо наглавачке.
На крају, пробајте и ово. Затворите очи и додирните нос. Приликом овог не користите велику петорку чула како би га пронашли већ проприоцепцију. Ово је чуло које детектује где се налазе делови тела у односу једно на друго. У питању је мета-чуло које комбинује знање вашег мозга о томе шта раде ваши мишићи са осећајем за величину и облик вашег тела.
|
|
|
| ||||||||
|
Савијачи за различита чула
|
Ево неколико питања за размишљање:
1. Шта мислите, да ли би већина врста животиња могла да преживи без чулних ћелија/органа?
2. Како инсекти детектују светлосне сигнале?
3. Како змије користе језик као чулни орган?
4. Како кишне глисте које живе под земљом, примају информације да је напољу мрак?
5. Које наше чуло је осетљивије, чуло мириса или укуса?
1. Шта мислите, да ли би већина врста животиња могла да преживи без чулних ћелија/органа?
2. Како инсекти детектују светлосне сигнале?
3. Како змије користе језик као чулни орган?
4. Како кишне глисте које живе под земљом, примају информације да је напољу мрак?
5. Које наше чуло је осетљивије, чуло мириса или укуса?
Покушајте да чујете звуке које производите док дишете, говорите или жваћете.
Затим запушите уши, и пробајте поново. По чему се ови звуци разликују? Објасните зашто.
Покушајте да откријете како функционише појава накнадне или паслике ("after-image"). Паслика је нормална физиолошка појава која се односи на континуирану визију слике, иако је надражај престао.
У току дана када је највише светла, гледајте кроз прозор у облаке на небу око тридесетак секунди. Затворите очи на 15 секунди. Оно што тада видите је појава паслике ("after-image"). Како вам изгледа ова паслика?
Зажмурите и покушајте да прстом из даљине додирнете врх носа. Да ли ти то успева у првом покушају? Шта вам то говори о улози вида у прикупљању информација из спољашње средине?
Затим запушите уши, и пробајте поново. По чему се ови звуци разликују? Објасните зашто.
Покушајте да откријете како функционише појава накнадне или паслике ("after-image"). Паслика је нормална физиолошка појава која се односи на континуирану визију слике, иако је надражај престао.
У току дана када је највише светла, гледајте кроз прозор у облаке на небу око тридесетак секунди. Затворите очи на 15 секунди. Оно што тада видите је појава паслике ("after-image"). Како вам изгледа ова паслика?
Зажмурите и покушајте да прстом из даљине додирнете врх носа. Да ли ти то успева у првом покушају? Шта вам то говори о улози вида у прикупљању информација из спољашње средине?
|
|
Ево и неколико питања за размишљање:
1. Ако је кожа - термометар, нос - детектор мириса, мозак - књига, свеска и оловка, шта су уши и очи?
2. Којим чулом осећате постојање и кретање ваздуха?
3. Бол је сигнал да са организмом нешто није уреду. Због чега се онда препоручује да се узму лекови против болова?
4. Зашто се после кише јаче осећају мириси?
5. Код којих професија је укус од посебног значаја? Наведите примере.
6. Објасните зашто када ставите бобону на потпуно сув језик она није слатка.
7. Објасните зашто код очекиване детонације/експлозије, треба отворити уста.
8. Које чуло престаје да функционише у бестежинском стању?
9. Објасните зашто се забрањује гледање у Сунце или неку другу ужарену масу.
10. Објасните изреку: "Очима гледамо, а мозгом видимо."
11. Које чуло престаје да функционише у бестежинском стању?
12. На фотографији је приказ поређења делова ока са деловима фотоапарата.
Који делови ока би одговарали оптичким деловима микроскопа (објектив,
окулар, кондензор, огледало, предметно и покровно стакло)?
13. Шта су оптичке варке?
1. Ако је кожа - термометар, нос - детектор мириса, мозак - књига, свеска и оловка, шта су уши и очи?
2. Којим чулом осећате постојање и кретање ваздуха?
3. Бол је сигнал да са организмом нешто није уреду. Због чега се онда препоручује да се узму лекови против болова?
4. Зашто се после кише јаче осећају мириси?
5. Код којих професија је укус од посебног значаја? Наведите примере.
6. Објасните зашто када ставите бобону на потпуно сув језик она није слатка.
7. Објасните зашто код очекиване детонације/експлозије, треба отворити уста.
8. Које чуло престаје да функционише у бестежинском стању?
9. Објасните зашто се забрањује гледање у Сунце или неку другу ужарену масу.
10. Објасните изреку: "Очима гледамо, а мозгом видимо."
11. Које чуло престаје да функционише у бестежинском стању?
12. На фотографији је приказ поређења делова ока са деловима фотоапарата.
Који делови ока би одговарали оптичким деловима микроскопа (објектив,
окулар, кондензор, огледало, предметно и покровно стакло)?
13. Шта су оптичке варке?
|
|
|
|
Ево још неколико оптичких варки које ће вас збиља изненадити.
|
|
|
Задатак 14.
Ево неколико питања која ће вас подстаћи да научите више о систему органа за варење (дигестивном систему):
|
| ||||
- Зашто младом организму, сразмерно према његовој тежини, треба више хране него организму одраслог човека?
- Зашто морамо да се хранимо?
- Колико дуго можемо без воде, а колико без хране (наравно, у нашем поднебљу)?
- Размислите како се развијао и усложњавао систем органа за варење током еволуције, од најпростијих до најсложенијих организама, а потом нацртајте линију на којој ћете то и приказати.
Због чега је важна хигијена усне дупље и зуба!
Да ли сте се икада запитали колико има бактерија у вашим устима? Или колико брзо се размножавају?
Процењује се да у усној дупљи сваког од нас живи око 500 до 650 различитих врста бактерија. Оне живе на зубима и језику, на усној слузокожи.
Један научник, др Валтер Лојше са Универзитета Мичиген, пронашао је начин да процени укупан број бактерија у усној дупљи на крају сваког дана, израчунавајући брзину њиховог раста.
Зна се да 1 мг биомасе усне дупље обично садржи око 100 милиона бактерија. Множењем броја бактерија које се налазе у 1 мг, са 20, добија се укупан број бактерија у усној дупљи.
100 милиона бактерија x 20 мг биомасе = 20 милијарди бактерија у усној дупљи
Да ли сте се икада запитали колико има бактерија у вашим устима? Или колико брзо се размножавају?
Процењује се да у усној дупљи сваког од нас живи око 500 до 650 различитих врста бактерија. Оне живе на зубима и језику, на усној слузокожи.
Један научник, др Валтер Лојше са Универзитета Мичиген, пронашао је начин да процени укупан број бактерија у усној дупљи на крају сваког дана, израчунавајући брзину њиховог раста.
Зна се да 1 мг биомасе усне дупље обично садржи око 100 милиона бактерија. Множењем броја бактерија које се налазе у 1 мг, са 20, добија се укупан број бактерија у усној дупљи.
100 милиона бактерија x 20 мг биомасе = 20 милијарди бактерија у усној дупљи
олико брзо?
Зна се да неке врсте бактерија које живе у устима човека могу удвостручити свој број на сваких 20 минута, у идеалним условима, у Петри шољи. У устима нису увек идеални услови као у лабораторији, па врсте морају да се такмиче међусобно, и већина људи води рачуна о хигијени зуба па на тај начин спречава њихов број. Али шта се дешава ако не перемо зубе? Др Лојше је то илустровао познатим чињеницама. Зна се да просечна особа прогута око 1 литар (1.000 милилитара) пљувачке дневно. Такође се зна да 1 мл. пљувачке садржи око 100 милиона бактерија. Множењем 1.000 мл пљувачке са 100 милиона (бактерија по мл.) добија се 100 милијарди, на сваких 24 сата! Ето зашто је важно да свакодневно одржавамо хигијену зуба! |
Исеците дату шему, обојите различитим бојама групе зуба: секутиће, очњаке, преткутњаке и кутњаке.
|
Да би што боље запамтили шта се све дешава у појединим деловима система органа за варење, ево и прилике да то научите кроз игру.
Копирајте све четири шеме, а затим их исеците на одређеним местима и залепите према упутству.
Копирајте све четири шеме, а затим их исеците на одређеним местима и залепите према упутству.
|
|
|
|
Ако желите да још истражујете о систему органа за варење, препоручујем вам научно популарну литературу Џулије Ендерс, Кључ тела. Ова књига се налази на 1. месту из области здравља. Али да бих вам потстакла жељу да је прочитате, ево кратког цитата из књиге: "Испод наше коже стално се нешто дешава: течење, пумпање, усисавање, шкрипа, пуцање, поправка и стварање изнова. Читава посада мудрих органа здружено ради тако изврсно и ефикасно да одраслој особи на сат треба енергије колико и сијалици од 100 W. Сваке секунде бубрези филтрирају нашу крв савршено чисто - много прецизније од филтера за кафу - и код већине то тако доживотно ради. Наша плућа су тако развијена да трошимо енергију само за удисање. Издисање ваздуха се догађа само од себе. Да смо прозирни, могли бисмо да видимо како то лепо изгледа: као увећан аутомобилчић-играчка, мекан и дражестан. Док неко седи с нама и мисли "Нико ме не воли", његово срце за њега управо обавља седамнаестохиљадиту двадесет-четворочасовну смену - и има пуно право да се осећа запостављено због такве помисли. Ако проникнемо даље од онога што је видљиво, можемо да посматрамо како клупко ћелија у стомаку постају човек. Одједном ћемо схватити да се у суштини развијамо из три "црева". Прво црево нас прожима и ствара чвор у средини. То је наш крвоток из срца, централног чвора крвних судова. Друго црево формира се готово паралелно на нашим леђима, обликује мехур који се помера ка горњем крају тела и ту остаје. То је наш нервни систем у кичменој мождини из кога се развија мозак и одакле се нерви шире по читавом телу. Треће црево прожима нас одозго надоле. То је интестинални тракт. Интестинални тракт чини наш унутарњи свет. Стварају се пупољци који се све више шире налево и надесно. Ти пупољци постају наша плућа. Нешто ниже тракт је испупчен и чини нашу јетру. Обликује и жучну кесу и гуштерачу. Али и то црево постаје све лукавије. Богато учествује у раду уста, обликује једњак, који може да "брејкденсује", и формира желудац како бисмо могли да сачувамо храну неколико сати. Као последње, тракт обликује своје ремек-дело: утробу. "Ремек-дела" друга два црева - срце и мозак - високо су цењена. Срце важи за животно важно јер пумпа крв кроз тело, а мозак задивљује јер сваке секунде производи запањујуће мисли. Али утроба, како већина мисли, углавном иде у клозет. Или у најбољем случају борави у стомаку и ту и тамо пушта ветрове. Неке њене посебне способности нису познате. Може се рећи да је потцењујемо у извесном смислу - искрено речено, не само да је потцењујемо, него је се често и стидимо. Шармантне утробе!"
|
Задатак 15. - Систем органа за дисање
Дисањем се означавају сви процеси потрошње кисеоника и стварања стварање енергије потребне у свим животним процесима.
|
| ||
|
Истраживање 1.
Укључите штоперицу и одредите колико пута удахнете и издахнете у току једног минута када мирно седите и после десет брзих чучњева. Истраживање 2. Кројачким метром измерите обим грудног коша кад дубоко удахнете и издахнете. Забележите податке и упореди са осталим ученицима/ученицама из одељења. Резултате представите графички. Где постоје видне разлике? Истраживање 3. Направите модел плућа и објасните механизам дисања. Како би обавили овај задатак, користите неколико слика са упутствима (преузето са www.eduvizija.hr, и прилагођено) које ће вам помоћи да лакше направите модел. На крају вам преостаје да објасните како овај модел симулира процес дисања : ) |
|
И на крају, ево могућности да направите папирнати модел грудног коша, обележите његове делове и залепите га у свеску за биологију.
|
|
|
Задатак 16. - Ослушните своје срце
Систем органа за циркулацију код човека је затвореног типа и чине га: крв, крвни судови, срце, лимфа, лимфни судови и лимфне жлезде. Овај систем организма омогућује размену кисеоника, храњивих материја и у њему се излучују продукти размене материје.
Истраживање 1.
Узмите два левка различитих величина, и у сваки утакните део гуменог црева (пола метра). Преко мањег левка разапните кесу или горњи део одсеченог балона, и вежите гумицом или селотејпом. Мањи левак прислоните на груди, на место где се најбоље осећају откуцаји срца. Други левак прислоните на ухо. Колико откуцаја (грчења и опружања) направи ваше срце у минути? Направите десетак брзих чучњева, а затим поново ослушните срчани рад. Објасните разлику. |
Истраживање 2.
Пулс се обично броји на унутрашњој страни подлактице, одмах изнад шаке, дуж кости која иде у правцу палца. На том месту најлакше можемо да напипамо артерију и да је притиснемо прстом уз лакатну кост. Пулс се по потреби може наћи и бројати на слепоочници, одмах иза увета, на врату испод задњег угла доње вилице и испод препоне. Покушајте да измерите пулс тако што ћете у парче стиропора забости чачкалицу, а затим "уређај" поставити на унутрашњу страну доручја. Рука мора бити у хоризонталном положају и у миру. Избројите колико је пута чачкалица променила положај у минути. Да ли се ваш резултат разликује у односу на вашег друга или другарицу. Размените своја запажања. |
|
|
| ||||
Задатак 17. - систем органа за излучивање
1. Који органи чине систем органа за излучивање? 2. Зашто се кожа може прикључити систему органа за излучивање? 3. На шта указује промена у боји мокраће? 4. По чему се разликује примарна и секундарна мокраћа? 5. Како се може утицати на здравље бубрега? |
| ||
Задатак 18. - систем органа за размножавање
Циљ сваке живе врсте је да остави потомство. Потомци носе гене својих предака. У овој чињеници лежи одговор на питање зашто личимо на маму, тату, баку, деку или неког свог рођака. |
| ||
