| Фибоначи је овај низ открио размишљајући о размножавању зечева. Зечеви су добро познати по томе што имају велики број младих (отуда је и потекла изрека „размножавају се као зечеви“). Фибоначи је желео да открије колико се зечева добије за годину дана. Своју претпоставку започео је у јануару, једним паром зечева. |  |
Леонардо Фибоначи или Леонардо од Пизе био је италијански математичар који је у историји математике познат по низу бројева (тзв. Фибоначијев низ). Рођен у Пизи, у Италији. Леонардо Фибоначи се сматра за једног од најзначајнијих математичара средњег века. Одрастао је у северној Африци, где се сусрео са арапским бројевима, које је сматрао много лакшим за коришћење од римских. Његовом заслугом уводен је индо-арапски систем јединица.
 | Рачунајући број зечева, месец за месецом, открио је правилан низ: 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89… Прва два члана Фибоначијевог низа су 0 и 1. Сваки следећи члан добије се тако што се саберу претходна два: 0+1=1; 1+1=2; 2+1=3; 2+3=5; 3+5=8; 5+8=13; 8+13=21; 34; 55; 89; 144... Овај низ нема краја, може да се рачуна до бесконачности. |
Број латица већине цветова одговара Фибоначијевом низу. Управо то доказује зашто нам је цвеће тако лепо, јер у њему препознајемо и златни пресек!
